Било би чудесно устајати раном зором, кад први зраци сунца покосе листове траве, док још све непробуђено живи и колеба се пред нови дан. Тад ‒ зарана ‒ ваздух је чист, лењости нема ни на видику и иде се брже него у подне. Дужи су сати, рачун је спорији и као да је свега више,... Continue Reading →
Љубичаста књига. Кинески председник.
Прозори учионице нагло су се отворили, замало да не повреде ученика у другом реду, изгледа да се невреме спремало, кишне капи стидљиво су оросиле бетон, а ја сам паркирала кола мимо прописа, пажљиво трчала ка књижари да се не оклизнем и брзо купила љубичасту књигу, нови роман француског писца који сам с нестрпљењем ишчекивала, док... Continue Reading →
Мој тренер
Да сте ме пре годину дана приупитали која је истина о мени непорецива или шта се упркос променама у мом животу ‒ не мења, рекла бих да је то ненаклоност спорту. Никад се нисам бавила спортом, физичка култура била је и у школи моја највећа нељубав, а моја би бака понекад симпатично, некад и забринуто... Continue Reading →
Хиљадарка
У зимско пролеће, док се шетам дуж језера асфалтираним путем, затражих у себи ‒ више него наглас ‒ папирне марамице, јер нигде воде да сквасим прашњаве руке, затражих онда и продавницу, макар стару трафику, али не, не нађох, сем једне покривене стрехе с које допире мирис кокица и соли. Стари господин изгледао је као да... Continue Reading →
Мама, срећан ти рођендан!
Реците ми ‒ јер не знам ‒ како се мајци честита рођендан и какве јој се жеље украсе плавим мастилом на маленој честитки што се стави у букет миришљавог пољског цвећа? Тепа ли јој се мама и мати, или дође време кад се она већ именом зове? Кад мајка престане да се грли или се... Continue Reading →
Писмо П.
Уважени П., Гледам вечерас један филм у којем ‒ за време Другог светског рата ‒ клуб читалаца пише писмо младом писцу и позива га на дружење у Лондон, тамо ће читати одломке из његове прве књиге и јести бљутаву питу од коре кромпира. Прво писмо ‒ а било их је још ‒ постаје спона између... Continue Reading →
Писмо оцу
Помислим некад ‒ кад сам сама ‒ шта бих кад отворим очи и видим те како улазиш на врата и питаш ‒ јесам ли гледала филм Сјећаш ли се Доли Бел, шта бих да избришем ових двадесет и пет година, и да ти кажем да се не сећам ко је Доли Бел, да ли би... Continue Reading →
Пост
Суштина поста није у лишавању себе хране и пића, већ у ослобађању од жеља које нас чине гневним. Пост је трпљење. Ко год издржи тескобу, кадар је да се потом радује оном што дође. А живот је радост – на крају. На почетку није, јер није довољно да се само – буде. Дарове треба заслужити.
Људи
Какав је неко са пријатељима, такав је у вези. Какав је у вези, такав је на улици. Какав је на улици, такав је на послу. Какав је на послу, такав је са децом. Какав је са децом, такав је у своја четири зида. Какав је у четири зида – такав је.
Туга
На мокрој клупи испред моје зграде седи човек. И кисне. Можда је то туга.
Биљана Ковачевић 