Кад се у градској вреви и надомак сувопарног бетона подигне прашина ‒ а има је стално, од ње се живи ‒ тад она почне да се громуља у раскалашним цветовима, па стане да привлачи пажњу. Иако живимо у срединама које се све више шире, филозофија савремене цивилизације је сељачка, не сеоска, а то значи да... Continue Reading →

У прошлом веку на једној психијатријској клиници спроведен је необичан експеримент: угледном научнику који се занимао схизофренијом подметнута је група испитаника. Они нису имали симптоме поремећаја личности, били су здрави, али су се понашали као да су болесни, трудећи се да провере ‒ има ли наука јасне критеријуме према којима утврђује присуство неке аномалије или... Continue Reading →

Завршавам радни дан, седам у кола, крећем ка капији дворишта и док полако излазим, отварам прозор да замолим ученицу која се наслонила на зидић и у друштву је два момка ‒ да затвори капију, што значи: помери се с места неколико центиметара и направи два покрета руком. Одговара мрзовољно да ће то урадити. Чекам у... Continue Reading →

Неколико пута данас погледам у календар и не могу се намах сетити зашто памтим данашњи датум, премда волим округле и парне бројеве, кад се поделе с двојком не буде остатка, све је чисто и јасно, без репова и трагова. Изабрала сам, рецимо, да се родим на двадесети дан у месецу, често ми се та округла... Continue Reading →

– Како би интерпретирао прочитани стих? – Никако. – Шта је алегорија, објасни нам. – Не знам. – Знаш ли ишта о било чему? – Никад нисам разумео поезију, не знам ништа, немојте да ме питате, пустите ме. Отприлике овако текао је разговор између мог ученика и мене пре неколико дана. Насред часа, тихо, експлодирао... Continue Reading →

– Зашто ђаци читају Достојевског кад они тамо ништа не разумеју, говори бучно голобради човек који се размахао рукама, причало се да је вођа навијача. – Зато што је у програму, одговарам тихо и смејем се. – Ви сте цинични, пријавићу вас инспекцији, каже. – Можете, да им предложите да ваше дете не чита оно... Continue Reading →

Седим у зборници пре неколико дана, пролази колега и чувши како говоримо о ученицима који у великом броју пристижу из иностранства и не знају српски језик, пита ‒ на ком језику с њима комуницирамо. Не знам зашто, одговорила сам грубо као да браним свој језик и рекла ‒ на српском, наравно, треба ли да нас... Continue Reading →

Седим синоћ у позоришту, гледам са ђацима Чехова, дижем обрве да бих чула глумце, али свугде около шкрипе столице, стижу поруке на телефон, две девојке које су поред мене биле тихо једу смоки и ломе кесу у којој су комадићи од кикирикија. Каже Телегин, чини ми се, како је дан леп, а Војницки, игра га... Continue Reading →

Данас по подне сретнем бившу ученицу на школском ходнику, уписала је историју уметности ове године, захваљује ми се на часовима на којима је јасније спознала шта жели, боље је упознала себе и у складу с тим изабрала будући позив. Сећам се да је увек седела у последњим редовима, није се нарочито истицала, мада су њена... Continue Reading →