Моја бивша ученица, данас најбоља студенткиња у својој класи на једном престижном факултету, открива ми како се на мом часу у одељењу чији је била гост ‒ заљубила у мог ученика који је касније удешавао да обоје буду у исто време на допунским часовима на којима смо брусили њихово писање.
Пита ме сећам ли се кад сам једном рекла да уколико бисмо њихова два рада спојили у један ‒ добили бисмо изврстан рад, за петицу, овако су увек добијали тројке.
Послали су ми скоро фотографије из Венеције, путовали су тамо заједно, он се присећао стихова из Лазине песме Santa Maria della Salute.
Ја се смешкам од радости. Боже, како је живот леп!