Дуалност Милене Павловић Барили ‒ назив је изложбе која се још који дан, до 30. марта, може погледати у Музеју савремене уметности. Укупно сто педесет радова ‒ како пише на сајту ‒ постављено је на четвртом и петом спрату, међу којима претежу, наравно, ликовни радови, али и лирски записи и Миленине скице. Портрети су ипак... Continue Reading →
“Поништено” Мишел Уелбек (Booka, 2023)
Било би можда неозбиљно рећи да сви велики писци ‒ у историји књижевности и данас ‒ пишу само једну књигу или један роман, упркос томе што напишу више књига или више романа. Знајући да живимо у времену свеопште разметљивости у којем је статистика свето слово, а оно што се иза ње крије тривијалност, оваква би... Continue Reading →
Ликовни циклуси тајновитог ‒ Мирослав Миро Шуковић
Одвајкада је обичај у нашем народу да се ‒ кад се пође у госте ‒ понесе какав дар, често кафа и сластица, но однедавно то бива драгоценији поклон, књига, али не било чија књига, већ оног који је у госте пошао. Ретко се данас, заправо, други пита за здравље и како је, већ се при... Continue Reading →
Достојанство свакидашњице или ‒ Предић кô Предић
Једном приликом су упитали песника Љубомира Симовића зашто није по свршетку студија пошао академским путем и писао научне радове, а он је благо одговорио како се не може и једно и друго: стварати и о стварању писати, па треба изабрати шта је срцу милије или шта има више смисла. Сликару Урошу Предићу неко је можда... Continue Reading →
Који ћете филм гледати?
Како би се некоме ко није седео у биоскопској дворани могло препричати крцкање ораха и звекет есцајга у летњој старинској кухињи коју једва да крајем јула осветљава сунце? Никако, зато што се тихи звуци опиру жамору и ретко их се ко сети док другом препричава шта је на филму видео, али ‒ да ли се... Continue Reading →
Протовестијар Никола Бућа
Загледана у чувену слику Паје Јовановића Крунисање цара Душана ‒ која се налази у Народном музеју у Београду ‒ пажњу ми је привукла личност којој тад нисам знала име, а која се нашла, рекла бих, у првом плану слике, иако јој слика није посвећена. Кад сам пожелела да сазнам о коме је реч, није било... Continue Reading →
“Канон потиштеног ума” Филипа Грбића
Од друге половине двадесетог века, а последњих година интензивније ‒ расправља се о роману. С појавом авангарде он добија лирски тон, што примећујемо код Милоша Црњанског. Надаље губи се његова чврста форма, премда он задржава епски еластицитет, те постаје флуидни жанр који све мање обухвата свет, а све више свет ‒ обузима њега и управља... Continue Reading →
Сликар перманентног бунта
Пре неколико дана на једној агори разговарало се о људима који се наједном осећају као мачке ‒ премда и друге животиње могу да се поброје ‒ и чуло се питање: у ком часу против ове појаве треба да се побунимо, онда кад је поред нас само једна мачка или кад их је читав чопор? Сложили... Continue Reading →
Чија је дубровачка књижевност?
На једном састанку скоро повела се озбиљна расправа: ако напишемо да смо рођени у Книну, која ће бити држава рођења, јер је тада она била Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а данас је Република Хрватска. Уколико бисмо захтевали да то буде држава у тренутку рођења, јасно је шта се пише, али ако мислимо на државу којој... Continue Reading →
Карловачка гимназија
Звона силовито брује, не чује се рзање точкова по асфалту, ватромет јоргована расуо се по осунчаном тргу и благо бљеска у пролазнике. Из цркве излазе сватови, а у школу на крају пута улива се река ђака. У Сремским Карловцима блиста ‒ гимназија. Радни је дан, и недеља, стари дрвени прозори широм су отворени, кроз мутна... Continue Reading →
Биљана Ковачевић 