Премда би ученици требало да надвисе своје учитеље, има учитеља чије је име дубоко уклесано у стубове једног нараштаја, да су сви његови ученици ‒ ма колико даровити и виспрени били ‒ познати понајпре по имену свога учитеља. Таква је судбина задесила махом све следбенике Вука Стефановића Караџића, јер Вукова фигура у српској култури представља... Continue Reading →
Свети Пајсије Светогорац
Говоре људи ‒ и то чак успут кажу ‒ како и данас на Светој гори живе прозорљиви старци у монашким ризама који свој живот проводе у молитви, тихо вапијући да се на овај погани свет спусти милост Божја и да зацари доброта. Они који су се са њима срели носе око врата малени крст извучен... Continue Reading →
Ана М.
Када се у егзистенцију урања као у плаветни океан, онда неприметни таласић на површини воде и нема важност, сем да упозори да море није мирно. Међутим, ако је сваки талас ‒ или шум ‒ производ дубљег немира, а он се не мора намах спазити, тад сваки талас било које фреквенције треба разумети бар као путоказ,... Continue Reading →
До-ро-теј
Кад би у некој фиктивној драми, изнебуха, на позив свих који су ових дана изговарали његово име, Добрило Ненадић физички оживео ‒ а духовно је живахан стално ‒ и био гост на једној, рецимо, књижевној вечери, на Коларцу, на пример, сигурна сам да би ретко ко свратио. Разлог је једноставно сагледив ‒ удружење полицајаца које... Continue Reading →
Трећи Њутнов закон
Јутрос је нашом дигиталном вароши осванула интересантна и ‒ како неки пишу ‒ непријатна вест: уредништво једног читаног интернет сајта одлучило је да крајем овог месеца престане с радом. Разлози нису наведени, читаоци су само упознати с донетом одлуком, а она је саопштена врло кратко, у неколико редова. Моји пак разлози за писање овог текста... Continue Reading →
Чија је ћирилица?
На такмичењу из математике у седмом разреду решавала сам један задатак, не нарочито компликован, међутим, нисам успела да дођем до одређене вредности како бих остатак поступка привела крају, и пошто ми је баш та зачкољица правила проблем ‒ а у мојој глави није било решења за њу ‒ написала сам кратак есеј о томе како... Continue Reading →
Чији је наш језик?
Била сам много пута на Петроварадинској тврђави, и никад за време Егзита. Не идем цестама које ме не привлаче, ваљда је тако са свима, једноставно ‒ овај фестивал није по мојој мери, па не бих писала о њему да нисам чула како је пре неколико година тамо уприличен разговор о једној нефестивалској теми, а она... Continue Reading →
Студената језика и књижевности ‒ нула
Јавност се ускомешала, не верујем ‒ и пробудила, говори о томе како се ове године на Филолошком факултету у Београду пријавило врло мало будућих студената, а на националним катедрама ‒ једва двоцифрен број. Једни се радују самопотонућу, други не верују шта виде ‒ варку или истину, а трећи ‒ хтела бих да будем међу њима... Continue Reading →
Дневник увреда ’23.
У читаној књизи америчког филозофа Лу Маринофа Платон, а не прозак аутор каже ‒ у вези са методом како се озбиљан проблем може решити ‒ други нас не могу увредити ако им ми то не дозволимо. Ова реченица звучи попут истрошеног клишеа из списâ који служе да се слабашни его надомести млаком снагом ‒ позитивно... Continue Reading →
Срамота и стид – поводом превременог краја школске године
Око пет сати по подне сазнајем да је донета одлука да се наставна година у свим школама у Србији заврши непланирано шестог јуна, а не према календару рада ‒ крајем месеца. Разлог је трагични догађај који је потресао читаво друштво, па се оваква одлука ‒ наводно ‒ спроводи у знак поштовања према преминулима.Чујем у наредним... Continue Reading →