Говоре људи ‒ и то чак успут кажу ‒ како и данас на Светој гори живе прозорљиви старци у монашким ризама који свој живот проводе у молитви, тихо вапијући да се на овај погани свет спусти милост Божја и да зацари доброта. Они који су се са њима срели носе око врата малени крст извучен... Continue Reading →

Када се у егзистенцију урања као у плаветни океан, онда неприметни таласић на површини воде и нема важност, сем да упозори да море није мирно. Међутим, ако је сваки талас ‒ или шум ‒ производ дубљег немира, а он се не мора намах спазити, тад сваки талас било које фреквенције треба разумети бар као путоказ,... Continue Reading →

Кад би у некој фиктивној драми, изнебуха, на позив свих који су ових дана изговарали његово име, Добрило Ненадић физички оживео ‒ а духовно је живахан стално ‒ и био гост на једној, рецимо, књижевној вечери, на Коларцу, на пример, сигурна сам да би ретко ко свратио. Разлог је једноставно сагледив ‒ удружење полицајаца које... Continue Reading →

На такмичењу из математике у седмом разреду решавала сам један задатак, не нарочито компликован, међутим, нисам успела да дођем до одређене вредности како бих остатак поступка привела крају, и пошто ми је баш та зачкољица правила проблем ‒ а у мојој глави није било решења за њу ‒ написала сам кратак есеј о томе како... Continue Reading →

Била сам много пута на Петроварадинској тврђави, и никад за време Егзита. Не идем цестама које ме не привлаче, ваљда је тако са свима, једноставно ‒ овај фестивал није по мојој мери, па не бих писала о њему да нисам чула како је пре неколико година тамо уприличен разговор о једној нефестивалској теми, а она... Continue Reading →

Јавност се ускомешала, не верујем ‒ и пробудила, говори о томе како се ове године на Филолошком факултету у Београду пријавило врло мало будућих студената, а на националним катедрама ‒ једва двоцифрен број. Једни се радују самопотонућу, други не верују шта виде ‒ варку или истину, а трећи ‒ хтела бих да будем међу њима... Continue Reading →

У читаној књизи америчког филозофа Лу Маринофа Платон, а не прозак аутор каже ‒ у вези са методом како се озбиљан проблем може решити ‒ други нас не могу увредити ако им ми то не дозволимо. Ова реченица звучи попут истрошеног клишеа из списâ који служе да се слабашни его надомести млаком снагом ‒ позитивно... Continue Reading →

Око пет сати по подне сазнајем да је донета одлука да се наставна година у свим школама у Србији заврши непланирано шестог јуна, а не према календару рада ‒ крајем месеца. Разлог је трагични догађај који је потресао читаво друштво, па се оваква одлука ‒ наводно ‒ спроводи у знак поштовања према преминулима.Чујем у наредним... Continue Reading →

Пре десетак дана једна читана интернет страница објавила је мој текст који је написан прошле године. Скоро три хиљаде читалаца означило је да им се текст допада, али моју пажљу привукли су ‒ коментари. Ученици кажу да не треба иступати у јавност ако се плашимо шта ће неко о нама рећи, и то је истина,... Continue Reading →