У песми Манасија Васка Попе зограф пише фреску, златним бојама је украшава. Из даљине допире глас турске коњице која виче да нема другог бога до Алаха, она се приближава манастиру, јури као на коњичким тркама, а зограф ‒ смирено и смерно ‒ наставља да ствара, у тишини, нетремице. Ова песма није само ‒ песма, она... Continue Reading →

Паркирам се испред улаза, износим кофере, да кренем ка рецепцији, пристиже он ‒ Сађид ‒ препознаје нас и помаже нам ‒ очи му говоре опет ви ‒ насмејан, каже колегиници: Само им дај кључ, све знају. Већ трећи пут долазимо на исто место, у Врдник, јер је хотел чист, особље љубазно, базени топли, пешкири бели,... Continue Reading →

То што једну сасвим неспортску личност – попут мене – која мари за фудбал колико и за садњу роткве у северном Банату, погоди пораз српске репрезентације, значи да није неважно ко смо и да све што слути на заједништво у нама буди – чудновато осећање како је лепо то што смо, иако нас много тога... Continue Reading →

Често срећем људе којима се погани језик развеже кад о својој држави и свом народу штогод кажу, премда и даље с њима живе, кажу да немају куд да оду, или још увек не желе. Такви мало познају своју историју, о култури говоре лоше, а језик би ишчупали да неким другим говоре. Њих вероватно не интересује... Continue Reading →

Куд год крочим, моје око угледа златна пшенична поља и шумовита брда, бистра река кроти свој вир и све је лепо, само су несрећни људи, у богатој и плодној Србији, кукају и стењу, ретко им шта полази од руке, историја жучна, желудац муком не вари, нема асфалта ни плата, нема – ничег; гладном човеку остаје... Continue Reading →

Нисам рођена у Србији и – мада дуго у њој живим – не осећам да је она моја географија, али на сваком кораку, куд год пођем, видим њену лепоту и захвална сам што је имам, што ме је узела под своје небо, оплеменила мој вид, да кад је гледам, никад не могу да је се... Continue Reading →

Ево једне досадне реченице – кад се књига чита, кроз написани текст иде се у два правца, хоризонтално и вертикално. Хоризонтално се препознају речи и њихово значење, да кад нас неко пита "о чему се ради", умемо да одговоримо. Вертикално се иде навише. Шта значи то што смо прочитали? Вечерас читам како су две јавне... Continue Reading →

Слушам младог водича како говори странцима током обиласка Београда, пре годину или две – да ће овде видети много православних задужбина. "Код овог су народа вера и народност кроз историју увек биле у снажној вези. Захваљући вери, народ је сачувао себе." Они испод жутих кишобрана климали су главом, разумели, ваљда, речено, али сетим се онда... Continue Reading →