У суботу сам била на гробу Исидоре Секулић. Сахрањена је на Топчидеру, недалеко од цркве, близу путељка којим се иде до горњих парцела. Кад се дође до њеног места, из земље ниче бели крст, очи гледају у слова, иза су године рођења и смрти, трава ‒ почупана, неколико пролећних цветова је никло. Сунце се оштро... Continue Reading →

У савременој методичкој пракси, оној која још увек нема своје тврде уџбенике и јасне постулате, препоручује се да се учионица претвори у простор у којем ће ученик слободно мислити, износити своје идеје и ставове, а наставник ће се склонити у страну како не би много сметао, јер тад су резултати најбољи. Препоручују се игра и... Continue Reading →

Замисли град. Државу. Платонову. Где је грађанин свестан. Промишља дубоко. И хода лако. Не виче. Бахат није. И воли што је ту. Види други град. Државу – једва. Данашњу. Где је грађанин сељак. Залутао. До себе и даље. Бахат јесте. И не воли. Никог. Где би – ти? Тамо где је лако? Али – то... Continue Reading →