Баба Áна би сваке недјеље одлазила на мису у цркву у горњем дијелу Книна. Коме год би нешто требало, кора круха због ненаданог госта или шољица ледене каве, знао је да не смије тад поћи да је тражи, сем да и он сједне на дрвени столац и сачека крај проповједи. Послије тихе церемоније Áна би... Continue Reading →

Бог је милостив и велики ‒ муку приреди детету, да кад се она збива, не разуме шта се збива, мисли како иде у велики град накратко, и светла метрополе обасјаће жице и гудала, свираће чудесну арију која звони уз марш погрбљених војника. Није први пут да се чују сирене, звуче као непријатни будилник у зору,... Continue Reading →

Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре... Continue Reading →