Дебата vs. дијалог

У савременој методичкој пракси, оној која још увек нема своје тврде уџбенике и јасне постулате, препоручује се да се учионица претвори у простор у којем ће ученик слободно мислити, износити своје идеје и ставове, а наставник ће се склонити у страну како не би много сметао, јер тад су резултати најбољи. Препоручују се игра и плес, метафорички, монологу је забрањено главу да промоли, он је знак непоштовања другог, а уместо различитих мање или више успешних метода у раду, здушно се саветује да се, кад год је могуће, на часу уприличи ‒ дебата.

Нисам увек сигурна да ли они који ово кажу мисле на дијалог ‒ можда ‒ па је тренутак да се објасни разлика. Дебата је сучељавање мишљења, интелектуални окршај, својеврсно умно надметање у којем свака страна ‒ претпоставка је да постоје бар две ‒ покушава да одбрани свој став, вешто припремајући свој наступ и нападајући противника. Сви они који су присуствовали оваквим догађајима знају да је атмосфера жучна, штоперице се не гасе и адреналин скаче. Задатак дебатера је да што снажније оправдају свој став, онда и победе, јер у питању је такмичење.

Дијалог је ‒ видели смо то читајући Платона ‒ духовна и интелектуална размена у којој слушајући друге с којима се не слажемо, делимично или у потпуности, постајемо богатији за оно што нисмо знали или нисмо сасвим разумели.

У том смислу, како примећује Жарко Видовић, наш угледни историчар, дијалог је сагласност, он води ка самоспознаји јер у дијалогу човек излази из свог искуства, сусреће се с туђим и у томе се разговору оплемењује, а дебата је рат у којем се доказује ко је паметнији.

Питам се онда да ли они који препоручују дебату, а не дијалог, чине то јер не знају да разлике има или намерно желе да дијалога не буде, а да дебата, као најзанимљивији вид комуникације међу омладином, буде промовисана у modus operandi.

Зато се плашим ‒ буде ли дебата најтраженија роба, једини начин да се нешто научи ‒ да ћемо једино учити од себе, не од других.

Школа ће тад бити непотребна, читање сувишно, а его ће порасти високо, до Нарциса.

Leave a comment

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑