Massimo
Кад су га једном питали ‒ шта мисли о онима који његову необичну гестикулацију виде као пренемагање, па дубок глас и не чују, одговорио је да о таквима не размишља, своју публику је регрутовао, изабрао оне који чују јасне тонове и оштру дубину, са њима ужива, а остали нека остану тамо где им је место,…
Прочитајте цео текстУјаку Милану
Откад знам да живим, плашим се смрти. Као малу опседале су ме мисли како после оног што је сада и овде нема ничег другог, и да ће након коначног тренутка наступити несагледива празнина која ће се протегнути унедоглед и која ће угушити сваку травку што на ветру се таласа и свако биће које хода и…
Прочитајте цео текстСретен Петровић.
Можда је било бољих филозофа у историји наше културе, али није било већих господина професора од Њега. Предавао ми је естетику на првој години факултета, кад сам се двоумила да ли да изаберем овај предмет или филозофију. Читав први семестар нисам могла да се одлучим, па сам упоредо ишла на предавања из оба предмета, определивши…
Прочитајте цео текстМирјана Булатовић.
Дорћолци често у свом крају сретну Матију Бећковића, он ту станује, виде га како излази из кола или се шета Добрачином, неки, богами, још и знају његове стихове, нешто су читали, Бодеж, па га зауставе, а Матија се, кажу, насмеши, јер песници воле своје читаоце. Некад сам уображавала да песнике не треба сретати, све што…
Прочитајте цео текстМарко Милак.
Кажем свом стрицу Марку пре десетак година, кад сам се вратила са венчања и свог првог кумства, да можда ускоро треба и ја да се удам, време је, а он ми одговори благо ‒ Треба да се удаш кад је теби време, а не кад је другима време. Да је жив, сутра, на Богојављење, напунио…
Прочитајте цео текстИвана Брковић.
Кад год ме сретне, моја колегиница Ивана каже како је почела да ради кад сам се ја родила. То би требало да значи да се нарадила, иако се ја нисам наживела, а могло би да значи да Ивана мисли о мени онда кад мисли о себи, што је – чини ми се – реткост. Ивана…
Прочитајте цео текстТетка Нада Бикић.
Позвала је сина да је одведе у болницу, осетила је да није добро. За неколико сати је преминула. У 96. години. Ретко сам је сретала, чак се и не сећам кад сам је последњи пут видела, године су прошле, али ме је вест да је умрла – потресла, јер ми се чинило да она никада…
Прочитајте цео текстТетка Манда.
Има до ње неколико сати хода, вијугавим, стрмим, сеоским путем. Збијена у малој авлији, иза камених зидова, неугледна, да није дуда чија крошња удара у похабани кров, не би знао кад дођеш јеси ли на добром путу, јер је камења свугде и ретко шта се истиче. Али – ако тражиш њу, сетићеш је се још…
Прочитајте цео текст
Биљана Ковачевић 