Одвајкада је обичај у нашем народу да се ‒ кад се пође у госте ‒ понесе какав дар, често кафа и сластица, но однедавно то бива драгоценији поклон, књига, али не било чија књига, већ оног који је у госте пошао. Ретко се данас, заправо, други пита за здравље и како је, већ се при... Continue Reading →

Дорћолци често у свом крају сретну Матију Бећковића, он ту станује, виде га како излази из кола или се шета Добрачином, неки, богами, још и знају његове стихове, нешто су читали, Бодеж, па га зауставе, а Матија се, кажу, насмеши, јер песници воле своје читаоце. Некад сам уображавала да песнике не треба сретати, све што... Continue Reading →