Животне истине врло су једноставне. У њима нема много приче. У њима се дише, или се престаје са дисањем. Данас смо минутом ћутања одали пошту нашем ученику другог разреда који се у недељу ујутро ‒ није пробудио. Заспао је после радне недеље и суботњег фудбала у постељи да се одмори. Мајка, наставница музичке културе, чекала... Continue Reading →