Завршавам радни дан, седам у кола, крећем ка капији дворишта и док полако излазим, отварам прозор да замолим ученицу која се наслонила на зидић и у друштву је два момка ‒ да затвори капију, што значи: помери се с места неколико центиметара и направи два покрета руком. Одговара мрзовољно да ће то урадити. Чекам у... Continue Reading →