Важни датуми у календару немају нарочиту сврху, ма којом бојом били написани, сем да нас подсете шта се тог дана у прошлости десило и да у једном згуснутом тренутку, док се историја призива, а сећања оживљавају, не заборави оно што би се иначе заборавило. Тако данас – више него свих других дана – разговарамо о... Continue Reading →

Пре петнаестак година, кад сам први пут отишла у Книн после Олује, попела сам се на тврђаву – са које се и данас застава вијори – и крадомице, док су пријатељи шетали около и уживали у погледу на град, згазила платно које је ветар под моје ноге нанео, осмехујући се дрско, као да то чиним... Continue Reading →

Дете сам, слушам, док је весела галама, да свака кућа једну торбу има, у случају да се бежи брзо, ако гранате испуне небо, да све буде на истом месту – динари, накит и слике из албума. Никад не видех да је тако било, ту торбу ионако нико нема, мада се брзо полази из Книна. Једног... Continue Reading →