У једном згуснутом времену ‒ у три или четири дана ‒ испод неколико мојих текстова збила се драма: једна група читалаца негодовала је због оног што сам написала, док су се други међусобно надмудривали. После скоро стотину написаних коментара утисак је како се нико у својим промишљањима није помакао ни милиметар. Одлика школованих људи је... Continue Reading →

Што сам старија и више се занимам речју и литературом, постаје ми јасније да не треба да се чита много ‒ како смо научени ‒ већ помало и снажно, и само она дела ‒ ако је могуће ‒ која нас ломе и након којих се осећамо као након јаке прехладе, исцрпљено и с бољим имунитетом.... Continue Reading →

Читам већ неколико месеци књигу коју сам дуго тражила, а добила је скоро на поклон: Култура нарцизма писца Кристофера Лаша. Ова књига написана је 1979. године и парадоксално ‒ односи се и на садашњи тренутак, иако се у њој разливају теме ондашњег капиталистичког поретка. Њен аутор, историчар и познавалац људске психопатологије, сугерише како је ново... Continue Reading →