Кад би у некој фиктивној драми, изнебуха, на позив свих који су ових дана изговарали његово име, Добрило Ненадић физички оживео ‒ а духовно је живахан стално ‒ и био гост на једној, рецимо, књижевној вечери, на Коларцу, на пример, сигурна сам да би ретко ко свратио. Разлог је једноставно сагледив ‒ удружење полицајаца које... Continue Reading →

Често срећем људе којима се погани језик развеже кад о својој држави и свом народу штогод кажу, премда и даље с њима живе, кажу да немају куд да оду, или још увек не желе. Такви мало познају своју историју, о култури говоре лоше, а језик би ишчупали да неким другим говоре. Њих вероватно не интересује... Continue Reading →