Замисли град. Државу. Платонову. Где је грађанин свестан. Промишља дубоко. И хода лако. Не виче. Бахат није. И воли што је ту. Види други град. Државу – једва. Данашњу. Где је грађанин сељак. Залутао. До себе и даље. Бахат јесте. И не воли. Никог. Где би – ти? Тамо где је лако? Али – то... Continue Reading →