Сваке године 19. јула упече сунце, не сећам се да је икад киша падала и да је земља била мокра. Устанем рано, иако је лето, у торбу спакујем старе крпе и маказе, шибице и неколико пластичних кеса, па пођем на гробље. Жене које продају цвеће на улазу само што црвени тепих не развуку, свака се... Continue Reading →