Небо над Бањском
У песми Манасија Васка Попе зограф пише фреску, златним бојама је украшава. Из даљине допире глас турске коњице која виче да нема другог бога до Алаха, она се приближава манастиру, јури као на коњичким тркама, а зограф ‒ смирено и смерно ‒ наставља да ствара, у тишини, нетремице. Ова песма није само ‒ песма, она…
Прочитајте цео текстСрбски или српски језик?
Ученици из моје претходне генерације купили су ми једне године за рођендан мајицу на којој је писало: Негуј мо србски језик. Смејали смо се кад сам отворила поклон, сигурна да мајицу никад нећу обући, али да ћу ‒ гледајући је ‒ знати чији је поклон и мислити на своје ђаке. У последње време ‒ тако…
Прочитајте цео текстФрушке терме
Паркирам се испред улаза, износим кофере, да кренем ка рецепцији, пристиже он ‒ Сађид ‒ препознаје нас и помаже нам ‒ очи му говоре опет ви ‒ насмејан, каже колегиници: Само им дај кључ, све знају. Већ трећи пут долазимо на исто место, у Врдник, јер је хотел чист, особље љубазно, базени топли, пешкири бели,…
Прочитајте цео текстЗејтинлик
На топлом Зејтинлику, у мајско подне овог лета Господњег, група београдских ђака окупила се у тишини како би пригодним игроказом исказала поштовање почившим војницима у Солуну. Десетак младих људи спремало је данима у својој школи изабрани текст, а онда пред немалом публиком извело драму у ходу. Импровизована сцена на гробљу била је део студијског путовања.…
Прочитајте цео текстГосподин Неша
Ту у центру, на раскрсници код пијаце, сваког дана, кад нема кише и кад ветар није јак, гоподин Неша дочекује своје путнике испред црвеног возића, и вози их у два правца, да пођу до видиковаца одакле је поглед ка другим планинама необичан и леп. Стрпљиво чека туристе, некад их не буде ни за сат или…
Прочитајте цео текстФудбал као метафора
То што једну сасвим неспортску личност – попут мене – која мари за фудбал колико и за садњу роткве у северном Банату, погоди пораз српске репрезентације, значи да није неважно ко смо и да све што слути на заједништво у нама буди – чудновато осећање како је лепо то што смо, иако нас много тога…
Прочитајте цео текстСрбија – богата и бедна
Куд год крочим, моје око угледа златна пшенична поља и шумовита брда, бистра река кроти свој вир и све је лепо, само су несрећни људи, у богатој и плодној Србији, кукају и стењу, ретко им шта полази од руке, историја жучна, желудац муком не вари, нема асфалта ни плата, нема – ничег; гладном човеку остаје…
Прочитајте цео текстБожић у Храму
Док смо прилазили разрованом аеродрому ‒ многи ни не знају да су тамо градилиште и неред ‒ наш гост из Немачке успео је да се снађе и домогне горњег спрата, потом изађе из зграде и брзо ускочи у ауто који је једва стао у међупростор између ивице пута што води ка излазу и реке аутомобила…
Прочитајте цео текстНе сме се заборавити
Важни датуми у календару немају нарочиту сврху, ма којом бојом били написани, сем да нас подсете шта се тог дана у прошлости десило и да у једном згуснутом тренутку, док се историја призива, а сећања оживљавају, не заборави оно што би се иначе заборавило. Тако данас – више него свих других дана – разговарамо о…
Прочитајте цео текстЛепота
Нисам рођена у Србији и – мада дуго у њој живим – не осећам да је она моја географија, али на сваком кораку, куд год пођем, видим њену лепоту и захвална сам што је имам, што ме је узела под своје небо, оплеменила мој вид, да кад је гледам, никад не могу да је се…
Прочитајте цео текстSomething went wrong. Please refresh the page and/or try again.
Биљана Ковачевић 