Хљеб и жижак
Баба Áна би сваке недјеље одлазила на мису у цркву у горњем дијелу Книна. Коме год би нешто требало, кора круха због ненаданог госта или шољица ледене каве, знао је да не смије тад поћи да је тражи, сем да и он сједне на дрвени столац и сачека крај проповједи. Послије тихе церемоније Áна би…
Прочитајте цео текстОлуја и светло
Бог је милостив и велики ‒ муку приреди детету, да кад се она збива, не разуме шта се збива, мисли како иде у велики град накратко, и светла метрополе обасјаће жице и гудала, свираће чудесну арију која звони уз марш погрбљених војника. Није први пут да се чују сирене, звуче као непријатни будилник у зору,…
Прочитајте цео текстКнин – прича у слици
Испод Букуље, у топлом Аранђеловцу, шетам се отменим парком и спазим стари хотел, распада се, а предиван, кажем да ћу га купити, премда немам новца, кроз решетке полутихо питам има ли кога, глас одјекне, још се у поткровљу од пожара црни, чувар се оженио на првом спрату, прича ми, и ја већ гледам како да…
Прочитајте цео текстУскрс у Книну
У нашој книнској авлији у пролеће све би озеленело, трава би нарасла после првих киша и тулипани би процветали као у строју, црвени и жути, били су дивови које други нису смели да дирну, камоли уберу на Цвети, обичај је био да се купамо у цвећу. Бака би потопила латице у лонац, посула бокалом млаке…
Прочитајте цео текстЖивот је тамо где су моји корени ‒ груб, и предиван
Возим се данас кући, размишљам о својим речима изговореним пред другима, никако ружним, али можда грубим или без такта, после којих ми пријатељи кажу да сам пренаглила, као да је могло мање силно или блаже или шта ме се све то тиче, а ја загледана у неке тамне облаке у даљини сетим се свог краја,…
Прочитајте цео текстЗастава и стид
Пре петнаестак година, кад сам први пут отишла у Книн после Олује, попела сам се на тврђаву – са које се и данас застава вијори – и крадомице, док су пријатељи шетали около и уживали у погледу на град, згазила платно које је ветар под моје ноге нанео, осмехујући се дрско, као да то чиним…
Прочитајте цео текст~ ~ ~
Дете сам, слушам, док је весела галама, да свака кућа једну торбу има, у случају да се бежи брзо, ако гранате испуне небо, да све буде на истом месту – динари, накит и слике из албума. Никад не видех да је тако било, ту торбу ионако нико нема, мада се брзо полази из Книна. Једног…
Прочитајте цео текстМој кутак свијета
Посљедњих мјесеци, што вријеме одмиче све више, често гледам слике старога Книна и људи који су некада тамо живјели и успијем, не буде ми тешко, да замислим како је било корачати тим маленим градом средином прошлога вијека док су старе госпође на глави носиле мараме, а преко руке боршу у којој би носиле кући спизу…
Прочитајте цео текстСрећо!
У мом крају родитељи дјеци или старији млађима често говоре – срећо. Такав је обичај. Кад се ових неколико гласова збије у једну ријеч, не значе много, сусрет с другим, срет. Али кад их изговори стара бака или тетка, онда нека чудесна радост обузме моје биће и постанем дијете којег одрастао воли и тјеши, у…
Прочитајте цео текстКнин у белом
Војници у белом марширају главном улицом, пристигли одасвуд хрле према тргу не би ли се поклонили прошлости и подвигу. Вичу, грме, кô да је олуја. И само тог дана град је њихов. Свих других – он је наш, постиђен и већ стар, на усуканој калдрми код борића, пут водопада и Топоља, према Булиној страни и…
Прочитајте цео текстSomething went wrong. Please refresh the page and/or try again.
Биљана Ковачевић 