У савременој методичкој пракси, оној која још увек нема своје тврде уџбенике и јасне постулате, препоручује се да се учионица претвори у простор у којем ће ученик слободно мислити, износити своје идеје и ставове, а наставник ће се склонити у страну како не би много сметао, јер тад су резултати најбољи. Препоручују се игра и... Continue Reading →

У надреалној сцени коју је режирао Неле Карајлић пре више од три деценије новинар пита директора једне основне школе да ли мисли да је пет до дванаест за школство, након чега овај одговара да је на његовом сату двадесет до два. Новинар понавља питање и појашњава метафору, те каже како је мислио да ли је... Continue Reading →

Пре неколико година моја ученица рецитује стихове из Горског вијенца и након стотог каже – Намучила сам се, ознојила, трудила се да се не чује мој нишки акценат. Ја одговорим као из топа – Кад рецитујеш Његоша, не треба да се чује, али кад се ти чујеш, треба да се чује, јер то је твоје... Continue Reading →

Диљем српских школа јуче се у неколико наврата, ујутро и по подне, чула српска химна. Са разгласа су одзвањале речи Боже, правде, учитељи и њихови ученици устајали су да искажу поштовање према држави и своме народу, иако се на лицима многих – видело се то изблиза – дала препознати збуњеност: ког врага ме сад дижеш... Continue Reading →

Да бисте преда мном гордо склопили руке и као с висине рекли да се у школама не ради ништа, а да су учитељи још и добро плаћени за свој непристојни одмор који се никад не завршава, ја бих вас – пре тога – повела за руку у један свој радни дан, на пример, данашњи, у... Continue Reading →

Вреди ли, учитељу? – Шта то? Прича твоја. Видиш ли да сви у ушима слушалице имају!? – Да не вреди, не бих говорио. Чују ли те? – Чуће. Кад? – Кад им затреба. Како знаш да ће им затребати? – Јер оно што имају – не треба им.

Уважени министре, Нисте ме звали, чујем да ретко кога зовете, углавном зову Вас, али слободна сам да Вам пишем, успут и нешто кажем. Није тајна да живимо у времену суровог капитализма, у времену када све постојеће има своју цену и може се купити, јер обитава на тржишту. Логично и јесте да вредност робе изражене у... Continue Reading →