Пре неколико година на Стражилову две или три девојке, не сећам се, фотографишу се и једна од њих застаје и каже весело – "Хајде сад једну поред гроба". На Стражилову је сахрањен Бранко Радичевић, дуго након своје прве сахране у Бечу. Знамо да су се неки из ученог света противили што се његове кости преносе... Continue Reading →

Ако је у једном језику пресудно какво ће се име дати некаквом занимању, а не којим ће се писмом писати, онда од таквог језика нема ништа, јер ако се "лидеркиња" и "психолошкиња" не буду писале ћирилицом, јасно је да се у једном тренутку – на српском језику – оне неће писати никако, а кад не... Continue Reading →

Слушам младог водича како говори странцима током обиласка Београда, пре годину или две – да ће овде видети много православних задужбина. "Код овог су народа вера и народност кроз историју увек биле у снажној вези. Захваљући вери, народ је сачувао себе." Они испод жутих кишобрана климали су главом, разумели, ваљда, речено, али сетим се онда... Continue Reading →