Само да будемо добро

У даљини светло се гаси, а тек је вече.

Вранац се угнездио у себе и поноћ.

Не чује се.

Само мисао бруји – како смо стигли овде?

Јесмо ли се окренули за Еуридиком или преварили Зевса?

Доспели у чистилиште или су нас се рајске птице постиделе, па својим белим перјем у јастуке умотале да угуше реч нашу и троми ход?

Род људски да преваримо, а људи смо.

Бучни и брљави, несавладани и горди, хтели смо свега, а ничег, у ствари.

Јер све је ту, нисмо знали, да све је ту и да ништа не треба, хвала.

Само добро да будемо.