У трамвају – књига

Возим се трамвајем, седмицом, можда, и припремам се да изађем на станици која долази, кад, хеј, спазим девојку наслоњену на нешто што изгледа као висока столица у покретним музејским експонатима – чита књигу, али не неки водитељски роман или прву помоћ у психолошкој кризи, већ повећу, дебелу књигу чијег се имена не сећам, а ни аутора, но није важно, јер она чита и не види да сам запазила њену посвећеност написаном, кад и мало потом спазим на ногама необичне ципеле које на себи имају необичну шару, не као да су из обичне производње, мислим лила, па помислим како је и то другачије, кад и торба је другачија, лик неког уметника у боји обода на шеширу, да!, и шешир има и рукавице, иако је скоро лето, и слушалице, да је, ваљда, не ометају ови други поред – који су у телефон загледани и чијих се појава и не сећам.