Знате ли шта ми је рекла?!
Да своје дете учи да чита и да књигу воли.
Питам је – Каквој се то лудости одајеш?
Ти попут Хамлета лајеш.
Границе очигледно не познајеш.
Стани да ти кажем – важно је све.
Ако буде читала, заволеће се.
Спознаће се.
Знаће – како и кад не будем крај ње.
Ти то зовеш – мапом згодном?!
Картом за пут?!
Можда.
Свет је крут.
У души што је – слобода је.
Ја бих то назвала духом.
Муком – драга моја.
Мучиш је тиме.
Тражиш да мисли.
Да осећа.
Другачија да бива.
А то не бива.
И неће.
Хоће.
Већ јесте.
Види како седи и књижицу листа.
Радује се.
Leave a comment