Какав је неко са пријатељима, такав је у вези. Какав је у вези, такав је на улици. Какав је на улици, такав је на послу. Какав је на послу, такав је са децом. Какав је са децом, такав је у своја четири зида. Какав је у четири зида – такав је.

Упознаш – тако – неке људе, догоди се да их сретнеш и да ти се допадну, призовеш какву племенитост у њима и саживиш се с њоме, јер би племенитост да видиш, све док – полако – не схватиш да племенитост није њихова, већ твоја и да је они чак ни у ходу нису дотакли.

Читајте – људе. Приближите им се. У предговору обично нешто пише. Погледајте њихове боре, црте младости. Подвуците линијом реченицу једну. Најдубљу. Шта каже? – А говори нешто. Херметичан, тврд, опире се сазнању, боловању, ниже једну за другом, као да га неко прати. Да пита – шта ти је, неће нико, јер уплести се, доћи до... Continue Reading →