Што сам старија и више се занимам речју и литературом, постаје ми јасније да не треба да се чита много ‒ како смо научени ‒ већ помало и снажно, и само она дела ‒ ако је могуће ‒ која нас ломе и након којих се осећамо као након јаке прехладе, исцрпљено и с бољим имунитетом.... Continue Reading →

Чињеница да многи људи живе у ишчашеним везама и да негују некакав облик заједнице упркос расулу, говори о томе да човек верује да се једино може преживети с другим, не и сам, па да је тако самоћа, не и усамљеност, ишчашеност која се може вратити у лежиште тек уколико је неко поред нас, дакле –... Continue Reading →

Кажем ти – љубави нема. Важна тема. И неће је бити. Кажем ти. А ти треба да кажеш да нисам у праву, да појма немам, да пишем због опкорачења и рима, плима – шта ли је – дође и прође, тако стално, али нас двоје о томе разговарамо.