Кад год ме сретне, моја колегиница Ивана каже како је почела да ради кад сам се ја родила. То би требало да значи да се нарадила, иако се ја нисам наживела, а могло би да значи да Ивана мисли о мени онда кад мисли о себи, што је – чини ми се – реткост. Ивана... Continue Reading →

Диљем српских школа јуче се у неколико наврата, ујутро и по подне, чула српска химна. Са разгласа су одзвањале речи Боже, правде, учитељи и њихови ученици устајали су да искажу поштовање према држави и своме народу, иако се на лицима многих – видело се то изблиза – дала препознати збуњеност: ког врага ме сад дижеш... Continue Reading →