Читајте – људе. Приближите им се. У предговору обично нешто пише. Погледајте њихове боре, црте младости. Подвуците линијом реченицу једну. Најдубљу. Шта каже? – А говори нешто. Херметичан, тврд, опире се сазнању, боловању, ниже једну за другом, као да га неко прати. Да пита – шта ти је, неће нико, јер уплести се, доћи до... Continue Reading →

Возим се трамвајем, седмицом, можда, и припремам се да изађем на станици која долази, кад, хеј, спазим девојку наслоњену на нешто што изгледа као висока столица у покретним музејским експонатима – чита књигу, али не неки водитељски роман или прву помоћ у психолошкој кризи, већ повећу, дебелу књигу чијег се имена не сећам, а ни... Continue Reading →