У зимско пролеће, док се шетам дуж језера асфалтираним путем, затражих у себи ‒ више него наглас ‒ папирне марамице, јер нигде воде да сквасим прашњаве руке, затражих онда и продавницу, макар стару трафику, али не, не нађох, сем једне покривене стрехе с које допире мирис кокица и соли. Стари господин изгледао је као да... Continue Reading →