Премда би ученици требало да надвисе своје учитеље, има учитеља чије је име дубоко уклесано у стубове једног нараштаја, да су сви његови ученици ‒ ма колико даровити и виспрени били ‒ познати понајпре по имену свога учитеља. Таква је судбина задесила махом све следбенике Вука Стефановића Караџића, јер Вукова фигура у српској култури представља... Continue Reading →

Ученици из моје претходне генерације купили су ми једне године за рођендан мајицу на којој је писало: Негуј мо србски језик. Смејали смо се кад сам отворила поклон, сигурна да мајицу никад нећу обући, али да ћу ‒ гледајући је ‒ знати чији је поклон и мислити на своје ђаке. У последње време ‒ тако... Continue Reading →

Била сам много пута на Петроварадинској тврђави, и никад за време Егзита. Не идем цестама које ме не привлаче, ваљда је тако са свима, једноставно ‒ овај фестивал није по мојој мери, па не бих писала о њему да нисам чула како је пре неколико година тамо уприличен разговор о једној нефестивалској теми, а она... Continue Reading →