Куд год крочим, моје око угледа златна пшенична поља и шумовита брда, бистра река кроти свој вир и све је лепо, само су несрећни људи, у богатој и плодној Србији, кукају и стењу, ретко им шта полази од руке, историја жучна, желудац муком не вари, нема асфалта ни плата, нема – ничег; гладном човеку остаје... Continue Reading →