Било би можда неозбиљно рећи да сви велики писци ‒ у историји књижевности и данас ‒ пишу само једну књигу или један роман, упркос томе што напишу више књига или више романа. Знајући да живимо у времену свеопште разметљивости у којем је статистика свето слово, а оно што се иза ње крије тривијалност, оваква би... Continue Reading →
“Канон потиштеног ума” Филипа Грбића
Од друге половине двадесетог века, а последњих година интензивније ‒ расправља се о роману. С појавом авангарде он добија лирски тон, што примећујемо код Милоша Црњанског. Надаље губи се његова чврста форма, премда он задржава епски еластицитет, те постаје флуидни жанр који све мање обухвата свет, а све више свет ‒ обузима њега и управља... Continue Reading →