Недавно ‒ памћење је још свеже и десило се током поста ‒ приказана је у једном београдском позоришту представа Госпођица, писана према роману нашег Ива Андрића. Логика гледања екранизованих књига морала би увек бити иста: прво се прочита књижевни текст, па тек потом погледа изведба, јер би другачији смер био нелогичан, зато што и редитељ... Continue Reading →
Ђаци једу смоки у позоришту
Седим синоћ у позоришту, гледам са ђацима Чехова, дижем обрве да бих чула глумце, али свугде около шкрипе столице, стижу поруке на телефон, две девојке које су поред мене биле тихо једу смоки и ломе кесу у којој су комадићи од кикирикија. Каже Телегин, чини ми се, како је дан леп, а Војницки, игра га... Continue Reading →
ЈДП. Хандке. Каспар.
Није пристојно изаћи усред позоришне представе напоље, не треба, иначе, ништа напола да се ради, одвајкада је то знак слабости и недостатка воље, јуначки ваља издржати све што је започето, да се не би реметили глумци и публика, поредак уопште, да не би било како не треба. Данас је популарно читати Хандкеа. Ствараоци који не... Continue Reading →
Биљана Ковачевић 