Сликар перманентног бунта

Пре неколико дана на једној агори разговарало се о људима који се наједном осећају као мачке ‒ премда и друге животиње могу да се поброје ‒ и чуло се питање: у ком часу против ове појаве треба да се побунимо, онда кад је поред нас само једна мачка или кад их је читав чопор? Сложили... Continue Reading →

Милена Марковић „Деца“

Својевремено сам купила књигу необичног наслова „Како да говоримо о књигама које нисмо читали“ и до данас ‒ ето парадокса! ‒ нисам стигла да је прочитам. Не знам, онда, да ли бих могла да говорим о тој књизи или некој другој коју нисам читала, на пример, о оној око које се ових дана дигла прашина,... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑