Дорћолци често у свом крају сретну Матију Бећковића, он ту станује, виде га како излази из кола или се шета Добрачином, неки, богами, још и знају његове стихове, нешто су читали, Бодеж, па га зауставе, а Матија се, кажу, насмеши, јер песници воле своје читаоце. Некад сам уображавала да песнике не треба сретати, све што... Continue Reading →