Не волим песимисте. Тешка им је мисао што се разлива попут просутог мастила на столу. Ако се старим крпама не појури ток, оду предалеко, упрљају хартију белу, да на њу ништа не стане, ни ода пролећу, ни химна цвећу. Не слушам песимисте. Они и не говоре, само опонашају звукове из природе, хучу и стењу, непријатно... Continue Reading →