Народна пословица каже да свако време има своје бреме, а ја кажем да свако време има ‒ своју реченицу. У средњем веку ‒ сећамо се ‒ живот је био натопљен смрћу, па су две речи, memento mori, сликовито предочавале агонију егзистенције, али и поглед нагоре, у Бога. Ренесанса је славила живот, говорећи carpe diem, у... Continue Reading →