Умор и косовски крст

Возим се скоро аутобусом број двадесет и шест. На једној станици улазе мајка и ћерка, говоре на другом језику, не разумем сваку реч коју кажу, али примећујем да су веселе, девојчица је обучена у лепу светлу хаљину, плава коса везана је у реп. Њих две чаврљају, један човек понудио им је да седну, било је... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑