Други су наше огледало

Ако желимо да сазнамо да ли се неко променио, погледаћемо да ли су се променили његови односи са другима. Зашто је тако? Зато што се идентитет сваке динамичне структуре формира кроз однос са Другим. Иако савремена цивилизација негује усамљеност, нико није сам и ова датост има вредност ‒ потврђује да нико не може да настане,... Continue Reading →

Боже, правде

Диљем српских школа јуче се у неколико наврата, ујутро и по подне, чула српска химна. Са разгласа су одзвањале речи Боже, правде, учитељи и њихови ученици устајали су да искажу поштовање према држави и своме народу, иако се на лицима многих – видело се то изблиза – дала препознати збуњеност: ког врага ме сад дижеш... Continue Reading →

Писмо као идентитет

Ако је у једном језику пресудно какво ће се име дати некаквом занимању, а не којим ће се писмом писати, онда од таквог језика нема ништа, јер ако се "лидеркиња" и "психолошкиња" не буду писале ћирилицом, јасно је да се у једном тренутку – на српском језику – оне неће писати никако, а кад не... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑