На једном месту у својој аутобиографији руски писац Фјодор Михајлович Достојевски каже како је можда ‒ парафразираћемо ‒ овоземаљски живот један експеримент у којем неко одозго посматра како ћемо се у њему снаћи. Ова мисао, иако не сасвим прозрачна, исказана у помало агностичком тону, сугерише чак једну библијску идеју ‒ човек се на овом свету... Continue Reading →
Госпођица Рајка
Недавно ‒ памћење је још свеже и десило се током поста ‒ приказана је у једном београдском позоришту представа Госпођица, писана према роману нашег Ива Андрића. Логика гледања екранизованих књига морала би увек бити иста: прво се прочита књижевни текст, па тек потом погледа изведба, јер би другачији смер био нелогичан, зато што и редитељ... Continue Reading →
Историја чини да будем Неко
Мило ми буде кад се сетим Андрићеве мисли да се права историја човечанства чува у његовим митовима и легендама, а не у историјској литератури. Човекова уобразиља – дакле – не може се кривотворити, стварнија је од стварности саме, јер је бескорисна, трговцу свих фела неисплатива и можда зато ослобођена кварљивог људског. Уџбеник из историје пак... Continue Reading →
Биљана Ковачевић 