На једном месту у својој аутобиографији руски писац Фјодор Михајлович Достојевски каже како је можда ‒ парафразираћемо ‒ овоземаљски живот један експеримент у којем неко одозго посматра како ћемо се у њему снаћи. Ова мисао, иако не сасвим прозрачна, исказана у помало агностичком тону, сугерише чак једну библијску идеју ‒ човек се на овом свету... Continue Reading →

– Зашто ђаци читају Достојевског кад они тамо ништа не разумеју, говори бучно голобради човек који се размахао рукама, причало се да је вођа навијача. – Зато што је у програму, одговарам тихо и смејем се. – Ви сте цинични, пријавићу вас инспекцији, каже. – Можете, да им предложите да ваше дете не чита оно... Continue Reading →