Достојанство свакидашњице или ‒ Предић кô Предић

Једном приликом су упитали песника Љубомира Симовића зашто није по свршетку студија пошао академским путем и писао научне радове, а он је благо одговорио како се не може и једно и друго: стварати и о стварању писати, па треба изабрати шта је срцу милије или шта има више смисла. Сликару Урошу Предићу неко је можда... Continue Reading →

Сликар перманентног бунта

Пре неколико дана на једној агори разговарало се о људима који се наједном осећају као мачке ‒ премда и друге животиње могу да се поброје ‒ и чуло се питање: у ком часу против ове појаве треба да се побунимо, онда кад је поред нас само једна мачка или кад их је читав чопор? Сложили... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑