Пре неколико година моја ученица рецитује стихове из Горског вијенца и након стотог каже – Намучила сам се, ознојила, трудила се да се не чује мој нишки акценат. Ја одговорим као из топа – Кад рецитујеш Његоша, не треба да се чује, али кад се ти чујеш, треба да се чује, јер то је твоје... Continue Reading →

Желим да верујем да смо читали Његоша и да смо разумели како га треба читати. На средини једног листа, горе при врху, каже стари игуман да – вук на овцу своје право има „кâ тирјанин на слаба човјека“. Ова мисао, учено – гнома, има свој смисао и не треба је преводити. Ипак, на том месту... Continue Reading →