Возим се данас кући, размишљам о својим речима изговореним пред другима, никако ружним, али можда грубим или без такта, после којих ми пријатељи кажу да сам пренаглила, као да је могло мање силно или блаже или шта ме се све то тиче, а ја загледана у неке тамне облаке у даљини сетим се свог краја,... Continue Reading →

Мило ми буде кад се сетим Андрићеве мисли да се права историја човечанства чува у његовим митовима и легендама, а не у историјској литератури. Човекова уобразиља – дакле – не може се кривотворити, стварнија је од стварности саме, јер је бескорисна, трговцу свих фела неисплатива и можда зато ослобођена кварљивог људског. Уџбеник из историје пак... Continue Reading →