У нашој книнској авлији у пролеће све би озеленело, трава би нарасла после првих киша и тулипани би процветали као у строју, црвени и жути, били су дивови које други нису смели да дирну, камоли уберу на Цвети, обичај је био да се купамо у цвећу. Бака би потопила латице у лонац, посула бокалом млаке... Continue Reading →

Диљем српских школа јуче се у неколико наврата, ујутро и по подне, чула српска химна. Са разгласа су одзвањале речи Боже, правде, учитељи и њихови ученици устајали су да искажу поштовање према држави и своме народу, иако се на лицима многих – видело се то изблиза – дала препознати збуњеност: ког врага ме сад дижеш... Continue Reading →

На ђаволском брду, док је разјарена маса славила Пасху, између два подлаца, нашао се Он. Није опрао руке, нити су његова боса стопала газила меку земљу. Био је располућен и тих, у галами која је одзвањала – да се разапне. И би тако, разапели су га да нико више не би свој божански дух подредио... Continue Reading →