Синоћ сам на позив пријатеља, с друге галерије Народног позоришта, гледала Новогодишњи концерт. Иако нисам унапред знала репертоар, била сам у праву што сам обукла елегантнију хаљину која је на ободима крагне имала украсе, оперски певачи на сцени у својим раскошним тоалетама говорили су да је тренутак свечан и да свако ко је мислио да... Continue Reading →

Нисам из Београда. Нису ни Београђани више. Постиђени и малаксали, проматрају куле што ничу. Крсте се кад возач расклиманог аутобуса опсује. Гунђају док се с другима сударају. Преврну очима чим угледају разбијену калдрму. Уздишу над мостом у парку. Немушти. Ни реч да изусте. И куле ничу. Возачи псују. Сударају се. Разбијају. Разбијени. Неми. Реч ни... Continue Reading →