Кад се у градској вреви и надомак сувопарног бетона подигне прашина ‒ а има је стално, од ње се живи ‒ тад она почне да се громуља у раскалашним цветовима, па стане да привлачи пажњу. Иако живимо у срединама које се све више шире, филозофија савремене цивилизације је сељачка, не сеоска, а то значи да... Continue Reading →