Мило ми буде кад се сетим Андрићеве мисли да се права историја човечанства чува у његовим митовима и легендама, а не у историјској литератури. Човекова уобразиља – дакле – не може се кривотворити, стварнија је од стварности саме, јер је бескорисна, трговцу свих фела неисплатива и можда зато ослобођена кварљивог људског. Уџбеник из историје пак... Continue Reading →
Где би – ти?
Замисли град. Државу. Платонову. Где је грађанин свестан. Промишља дубоко. И хода лако. Не виче. Бахат није. И воли што је ту. Види други град. Државу – једва. Данашњу. Где је грађанин сељак. Залутао. До себе и даље. Бахат јесте. И не воли. Никог. Где би – ти? Тамо где је лако? Али – то... Continue Reading →
Тражим разумевање
Ако те једном буду питали, кад животе других будете претресали, зашто се нисам удала, – реци – да не знаш, да никад ниси био радознао, није те било брига, у ствари, као што и јесте, не треба се мешати у туђе, да ти се чини да и нема неког посебног разлога, мʹда би се увек... Continue Reading →
Биљана Ковачевић 