Својевремено се заподенуо разговор о роману Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита и поставило се питање о слици ђавола, или: зашто су у овом књижевном тексту демони приказани у материји, као стварна бића која се срећу и са којима се расправља (сећамо се Воландове свите и симпатичног мачка Бехемота). Одговор је гласио да човек другачије не... Continue Reading →

На једном месту у својој аутобиографији руски писац Фјодор Михајлович Достојевски каже како је можда ‒ парафразираћемо ‒ овоземаљски живот један експеримент у којем неко одозго посматра како ћемо се у њему снаћи. Ова мисао, иако не сасвим прозрачна, исказана у помало агностичком тону, сугерише чак једну библијску идеју ‒ човек се на овом свету... Continue Reading →

Није тешко бити пророк. Довољно је бити песник или размишљати о томе ‒ у шта је човек данас најдуже загледан. На ово питање одговор је веома једноставан зато што је скривено само оно чега нисмо свесни. Све друго постало је јефтина, чак доступна роба, чија је вредност потрошена пре него смо се и запитали колико... Continue Reading →